Protetika

Protetika je grana stomatologije koja se bavi nadoknadom zuba koji su izgubljeni tokom života usled različitih razloga. Cilj protetske rehabilitacije jeste da se uspostavi ponovna funkcija i estetika, te samim tim dolazi do uticaja na opšte zdravstveno stanje i poboljšanje kvaliteta života.

Proteze predstavljaju rešenje za pacijente koji su izgubili sve ili veliki broj zuba, pa u zavisnosti od indikacije mogu se izrađivati totalne ili parcijalne proteze.

Totalne proteze se izrađuju u slučajevima potpune bezubosti, pa se na taj način nadoknađuju kako izgubljeni zubi, tako i resorbovana kost gornje i/ili donje vilice.

Parcijalne proteze mogu biti izrađene od akrilatne ili metalne osnove. Pričvršćene su pomoću metalnih kukica koje obuhvataju zube, ali postoji i mogućnost izrade parcijalne proteze sa atečmenima koji spajaju fiksni i mobilni deo nadoknade pa se tako postiže bolji estetski momenat.

Pored mobilne protetike, postoji i fiksna protetika. Fiksna protetika podrazumeva izradu metalokeramičkih i keramičkih (bezmetalnih) krunica i mostova. Metalokeramičke krunice karakteriše osnova od metalne kapice koja prekriva brušeni zub, a spolja je obložena keramikom. Metalokeramičkim krunicama se može postići odlična estetika. Bezmetalne krunice su fiksne nadoknade visokog estetskog nivoa izrađene u potpunosti od keramike.

Implantologija

predstavlja oblast stomatologije koja spaja grane oralne hirurgije i protetike. Ugradnjom implantata možete nadoknaditi jedan ili više zuba uz istovremeno čuvanje susednih preostalih zuba. Pre same procedure ugradnje implanta potrebno je izvršiti klinički pregled, potom analizirati rendgenski snimak (u ove svrhe potreban je 3D snimak pomoću kog se analizira građa, gustina kosti, prisustvo eventualnih lezija) i zajedno sa pacijentom detaljno analizirati njegovo opšte zdravstveno stanje. Ugradnja implanta se vrši hirurškim putem u lokalnoj anesteziji te je samim tim bezbolna za pacijenta. Implant se ugrađuje u alveolarnu kost, a nekada je pored toga potrebna i dodatna nadoknada primenom veštačke kosti u slučajevima kada je nema dovoljno za ugradnju implanta. Nakon određenog vremenskog perioda dolazi do procesa oseointegracije, odnosno srastanja implanta zajedno sa kosti. Nakon toga je moguće protetsko planiranje, odnosno postavljanje suprastruktura u integrisane implante i izrada protetske nadoknade u vidu krunica ili proteza.